Gajenje paradajza u Srbiji (Solanum lycopersicum)
Paradajz je u Evropu doneo Kolumbo i dugo se gajio samo u botaničkim baštama, jer se smatralo da je otrovan. Gajenje paradajza u Srbiji (Solanum lycopersicum) počinje intenzivnije tek početkom dvadesetog veka, a sada paradajz čini glavnu prozvodnu kulturu u plasteničkoj proizvodnji u Srbiji a pogotovo na jugu Srbije (Leskovac sa okolinom) gde se nalazi najveći deo plasteničke proizvodnje.
S obzirom da su velika ulaganja u proizvodnju paradajza, pogotovo onog iz plastenika, javlja se velika potreba da se veoma ozbiljno pristupi ovom vidu proizvodnje i to sa što kvalitetnijim izborom: semena, sadnog materijala, đubriva, hemije i dr.
Timac Agro Balkans je prisutan na trzištu Srbije sa svojom paletom đubriva, od kojih su neka postala nezamenjiva kod velikog broja ozbiljnih proizvođača. Naravno, u proizvodnji povrća, najtraženija su vodotopiva đubriva (KSC), deo tečnih (Fertiactyl Starter, Seactiv: Elit, Vital, Gold i dr.), čvrsta djubriva ( Eurofertil 67 N-proces, Eurofertil top 51 , Physiomax i dr. ).
Osnovno đubrenje plastenika je jedna od prvih radnji u plasteničkoj proizvodnji. Primena formulacije Eurofertil 67- N proces, daje odlične rezultate kako u prinosu tako i u kvalitetu plodova.
Godinama, što zbog uštede i smanjenja troškova ,veliki broj proizvodjača koristili su klasične formulacije, što u prvim proizvodnim godinama na novom zeljištu (“novina”) je i davalo pristojne rezultate, ali dužom primenom počinju da se javljaju veliki problemi usled nagomilavanja kalijuma a pogotovu fosfora u zemljištu. Jedan od razloga za to je i da ova đubriva nisu dovoljno pristupačna gajenim kulturama, naročito u ranoj plasteničkoj proizvodnji, gde su loši vremenski uslovi (niska temperatura, nedostatak svetlosti) pa veliki broj hranljivih elemenata ne bude pravovremeno i u dovoljnoj količini iskorišćen a jedan deo se blokira.
Proizvođači prihvataju da kvalitetnija đubriva su dugoročna investicija a ne samo trošak.
Eurofertil 67- N process (14:7:16), uz pomoć N-procesa, koji štiti hranu od blokade u zemljištu i smanjuje ispiranje hranljivih elemenata (kontrolisano otpuštanje hraniva), idealan je za većinu plastenika a pogotovu formulacijski se odlično uklapa tamo gde je došlo do povećanja fosfora u zemljištu. Korišćenjem u kontinuitetu nekoliko proizvodnih godina dolazi do normalizacije hranljivih elemenata u zemljištu. Korisno ga je u manjim dozama koristiti i kod plastenika gde je po analizi veliki sadrzaj fosfora i kalijuma,s obzirom da dosta uzoraka nije pravilno uzorkovano tj. uzorci su vađeni između redova gde ne doseže koren biljaka i tu nastaje višak hrane (što i pokaže analiza), a u redu gde se nalaze biljke je deficit hrane ( biljke su “pojele” hranu). Redovi u plasteniku prave se uglavnom na istom mesto, tako da u zoni reda nema dovoljno hrane, a između redova je u višku.
Trebalo bi dobro poorati plastenike i na taj način ujednačiti hranu po celoj proizvodnoj površini ili đubriti samo u zoni reda.
Autor: ATC Zoran Nikolić